Budvigov krem

Budvigov krem je naš omiljeni doručak. Pre petnaestak godina, recept sam pronašla u učenjima o ishrani Dr Kuzmin i od tada ga vrlo često konzumiramo, u malo izmenjenom receptu. Ovaj recept će Vam dobro doći ukoliko osećate "prolećni umor" prouzrokovan zimskom teškom hranom.

U blender stavite dve supene kašike mladog, belog sira (Švapski sir), dodajte mu 2 kafene kašike ulja lana ili drugog hladno ceđenog ulja i 2 kašike semenki suncokreta ili lana, badema ili lešnika. Svemu dodajte jednu zrelu oljuštenu bananu, sok od pola limuna i 4-5 supenih kašika kuvanih integralnih žitarica (pirinač, proso, ječam ili heljda).
Izmiksajte sve u blenderu i servirajte kremu, ukrasivši je suvim voćem (brusnice, suvo grožđe, komadići suve kajsije...) i svežim izdancima klica.

Heljdina supa sa celerom

Heljda je tradicionalna osnovna žitarica u Sibiru, Rusiji, Poljskoj i nekim drugim delovima Evrope i Srednjoj Aziji, nepravedno zapostavljena u kuhinji našeg podneblja. Raste u planinskim predelima. Zrno joj je lako prepoznatljivo - trouglasto i najotpornija je od svih žitarica. Sa botaničkog stanovišta heljda priprada zeljastom povrću, i ako je neki ubrajaju u voće. Nazivaju je i pseudo-žitaricom, no ostavimo to za raspravu nekom drugom. Za nas je važno to da ima najviše ugljenih hidrata, proteina (kvalitetnijeg od proteina žitarica) i biljnih ulja. Takođe, sadrži vredne minerale: kalijum, fosfor, kalcij, magnezijum, natrijum i gvožđe... Od vitamina sadrži najviše B1, B2 i D vitamin. Naravno, bogata je i hranjivim vlaknima.
U narodnoj medicini se koristi biljka za čaj, a plod za pripremu lekovitih kaša i ostalih jela.
Našem telu daje neverovatnu energiju, tako da je Džordž Osava (smatra se jednim od rodonačelnika savremene makrobiotike) savetovao: "Ako želiš da ti dete bude sklono učenju, ne daj mu heljdu!"
Sve ove činjenice Vam iznosim u nadi da ćete u Vašu ishranu uvrstiti i ovu zdravu namirnicu koja je vrlo korisna kod oboljenja krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, reumatizma, dijabetesa, poremećaja u digestivnom traktu, loše krvne slike, kao i kod posledica zračenja i hemoterapije.
Savet plus: od integralnog heljdinog brašna umešanog u pastu sa maslinovim uljem, možete sami uraditi fantastičan piling za lice i telo - idealan u ovim proletnjim danima!

Recept za supu
Na kašiki susamovog ulja dinstajte sitno secaknu glavicu crnog luka (na tanjir supe je mera: pola male glavice crnog luka). Dodajte po tanjiru jednu supenu kašiku oljuštenog zrna heljde i seckane celerove stabljike. Na pijacama se udomaćio "američki" celer koji rado koristim u ovakvim jelima, a u bašti imam i domaći celer koji je neuništiv i njegov list stavim na kraju kuvanja.
Začinite morskom soli i Vašim uobičajenim začinima, podlijte vodom i kuvajte dok heljda ne omekša uz povremeno dodavanje vode da ogrezne. Na kraju dodajte vode koliko Vam je potrebno (mera: kašika heljde - tanjir vode), pustite da provri, a pre serviranja supi dodajte sitno seckanog peršunovog i celerovog lista.

Celer u mojoj bašti        -        Oljušteno heljdino zrno

Pijani seitan

Za one koji ne jedu meso prilikom Uskršnjeg posta, dobro će doći ovaj recept, koji nadoknađuje sve naše potrebe za proteinima i drugim nutrigentima.
Kao i mnoge od namirnica koje navodim u mojem blogu, seitan se kupuje u prodavnicama zdrave hrane. Obično je u vakumiranom pakovanju, sirov ili već pečen. Ja češće kupujem sirov, jer se vrlo brzo sprema. Pakovanje koje ja kupujem, obično ima 3-4 šnicle, što je dovoljno za dvoje ljudi, tako da sami procenite koliko Vam je potrebno za obrok.
 
Da se ne ponavljam, o seitanu sam već pisala; možete pročitati u postu Seitan u umaku od pečurki.

Glavicu crnog luka sitno iseckajte i dinstajte na malo maslinovog ulja. Dodajte 2 čena sitno seckanog belog luka, dodajte 200 gr zamrznutog graška i 200 gr seitana iseckanog na kockice. Začinite morskom soli, dodajte malo mirođije, origana, 1 dcl gustog paradajz soka i 1 dcl crnog vina.
Dinstajte 20-ak minuta dok grašak ne omekša i služite uz prilog: pirinač, kačamak, njoke, pečeni krompir ili testenine.

Ovaj recept šaljem kao ulaznicu igre Ajme, koliko nas je (tema: vino), martovskoj domaćici Valentini.

Čokoladni mafini

Čim sam pročitala post o mafinima na krasnom dvojezičnom blogu Bite my cake, proverila sam da li imam sve sastojke i bacila se na posao!
Često radim sasvim zdrave varijante mafina koje jedemo za doručak, ali volim ih i sa čokoladom. Obično je seckam, ali mi se sviđaju i mafini sa rastopljenom čokoladom... Ovu, desertnu varijantu već obožavam! Samo sam je malo prilagodila svom načinu ishrane, koristivši namirnice koje sam trenutno imala u kuhinji.

Prvo sam potopila jednu mandoru u toplu vodu sa malo sirćeta, morske soli i sode bikarbone u nadi da će to pomoći da otklonim sve ono štetno, što bi se eventualno moglo naći u kori agruma. Inače, navukla sam se na sok mandore, jako su sočne!

U šerpici sam, na laganoj vatri otopila 100 gr sojinog maslaca i 75 gr crne čokolade.
Ručnom žičanom mučkalicom umutila sam jedno malo domaće jaje sa 120 gr smeđeg šećera, malo sićušnih semenki vanile, 250 ml pirinčanog mleka (razređenog do gustine običnog mleka) i dodala narendanu koru mandore.
Prosejala sam (od viška mekinja) 250 gr sveže mlevenog integralnog pšeničnog brašna sa 1/3 kaf.kašićice sode bikarbone i sve dodala prethodnoj smesi, ne mešajući previše.
Mandoru sam ogulila od preostale kore, sitno iseckala i dodala smesi, lagano promešavši.
Napunila sam 12 silikonskih maffin kalupčića i stavila peći u prethodno zagrejanu pećnicu na 190 stepeni, 25 minuta.
I dok sam napisala post i stavila fotke - mafini su nestali! Ajmo, ponovo!
Hvala Tamari na divnom receptu!