Domaće integralne pločice

Ovo je još jedan od neverovatno brzih i lakih recepata kojim možete obradovati svoje ukućane u dugim zimskim večerima, ali i koristiti kao međuobrok ili laganu večeru, pa i doručak.
Recept mi je nastao spontano jedne večeri; nešto bi gricnula, ali mi se baš ne večera. Podsećaju me na kupovne grisine, samo što je ova kućna varijanta puno zdravija. Osim toga, kupovne grisine su mi ili premasne ili prezačinjene.

300 grama integralnog pšeničnog brašna stavite u sud za mešanje, dodajte 5 supenih kašika susama, 1 zaravnjenu kafenu kašiku morske soli i 1 dcl nerafinisanog suncokretovog ulja. Dodajte postepeno 2 dcl tople vode, mešajući drvenom kašikom (ovakvo testo se ni malo ne lepi), do gustine testa za hleb i ostavite da se odmori 20-ak minuta.
Odrežite komad papira za pečenje veličine tepsije, stavite ga na radnu ploču, pospite brašnom i testo istresite na papir. Pobrašnite malo i testo i oklagijom ga razvaljajte po celom papiru na debljinu oko 3 mm. Papir uhvatite sa strane i prebacite u tepsiju i pizza nožem (ili običnim) secite pločice željene dužine i širine.

Pecite u prethodno zagrejanoj pećnici 15-20 minuta na 180 stepeni; pazite da ne pregore. Kada izvadite pečene pločice, malo će biti meke, ali čim se ohlade, postanu hrskave.
Naravno, možete testu dodavati i razne druge začine i semenke, umesto vode dodati pivo (daje pikantniji ukus), a mi ih volimo baš ovakve i rado ih jedemo uz jogurt.
Čuvajte ih nekoliko dana u zatvorenoj posudi, da se ne presuše. To nije proveren savet, jer kod nas, bez obzira na količinu koju napravim, retko kada prežive dva ili tri dana! Ali, pretpostavljam da mogu da stoje.

Šećerlema sa kokosom

Prezentujem vam još jednu alternativnu poslasticu, sa kojom trebamo biti umereni! I ako je ovaj slatkiš bez aditiva, boja, veštačkih aroma, i svega onoga čime industrijska proizvodnja "obogaćuje" drage nam poslastice (više možete pročitati u ovom postu), ne bi trebalo da preterujete u konzumaciji ovih šećerlema.
To je još jedan jednostavan i brz recept koji me podseća na detinjstvo. Roditelji su se čudili, kako su se tako brzo trošile zalihe šećera, a ja sam pripremala slatku poslasticu svojim sestrama, i na desetine komada nosila u školu prijateljicama. Još vruću masu, sipala bi u metalne zatvarače od tegli i lizale bismo domaći slatkiš dok ne oderemo jezike. Svako naredno pravljenje, bilo bi "dorađeno" novim sastojkom i probala sam doslovno sa svime, od banana i ostalog voća, pa do oraha, badema, susama, i raznih začina. Ipak, najdraži mi je ukus kokosa.

Zagrejte u šerpici 300 grama nerafinisanog smeđeg šećera šećerne trske i polagano ga otapajte na vatri, mešajući. Dodajte otopljenom šećeru malo soka od limuna (malo će se zapeniti, ali neće prskati) i kokosovog brašna u količini kojoj želite. Sklonite sa vatre, lepljivu smesu izlijte na papir za pečenje, zbog gustine, zadržaće se na debljini od 3-5 mm i sačekajte da se malo ohladi, pa još toplu masu zamašćenim nožem (samo ga "provucite" kroz maslac) isecite na željene oblike i odvojite od papira.

 Ulaznica za januar 2011, domaćica: Sandra
tema: kokos

Prirodni sok

Za poslednih dvadesetak godina promenila sam četiri sokovnika. Najzadovoljnija sam sa poslednjim, kupljenim preko TV shopa, onaj u koji navodno možete staviti celu jabuku. Naravno, ne možete, osim ako nije ona mala, mala... no, ništa strašno. Sokovnik je zaista odličan, maksimalno iscedi voće ili povrće, ostatak je skoro sasvim suv, a sokovnik je lako rasklopiti i oprati nakon upotrebe, za razliku od svih prethodnih, zvučnih marki, koje sam "rashodovala" u rekordnom roku.

Skoro svakodnevno cedim sveže sokove od sezonskog voća ili povrća, a omiljena kombinacija nam je kisela green jabuka, šargarepa i đumbirov koren.

Sa dobrim sokovnikom, za veliku čašu soka Vam je dovoljno 1-2 manje jabuke, 2 šargarepe i komadić đumbira. Naravno, sve dobro operite, a jabuke ne morate ljuštiti, već samo odstraniti peteljku.
Naravno, ovakav prirodan sok se pije odmah po ceđenju, svež, i ne zaslađuje se. Pijte ga u malim gutljajima i uživajte u ukusu lišenom veštačkih dodataka. Sok pijte pre obroka ili 3 sata posle obroka, zbog ispravnijeg varenja, jer je moguće da usled fermentacije dođe do nadimanja ili grčeva u stomaku. Ako niste navikli na sokove, počnite (iz istih razloga već navedenih u prethodnoj rečenici) sa manjim dnevnim količinama.

Opravdanost pijenja sokova je i u tome, jer se prilikom ceđenja sokova u sokovniku (ne u seckalici) koji odvaja čvrst deo od soka, najveći deo štetnih materija (pesticida, herbicida i ostalih hemikalija koje se koristi pri uzgoju, transportu i čuvanju povrća i voća) ostaje u čvrstom delu koji obavezno bacite i nemojte ga koristiti u eventualnoj pripremi hrane, kako se preporučuje u raznim TV prezentacijama sokovnika!

Savremena naučna istraživanja pokazuju da godišnje unesemo u svoj organizam 3-5 kg aditiva koji se koriste pri modernoj proizvodnji hrane! Preporučljivo je da povrće i voće koje koristite u ishrani, prethodno potopite u rastvoru vode i sirćeta, što će pomoći da skinete hemikalije sa hrane.

Ja na sudoperi imam plastičnu flašicu sa rasprskivačem u kojoj držim rastvor od 2 dcl alkoholnog sirćeta, kesice sode bikarbone i 3 dcl vode. Savet je iz Oprine emislije, gde je gostovala nutricionista kojoj nisam zapamtila ime, koja je čak izjavila da ako povrće koje kupimo, isprskamo takvim rastvorom i ostavimo ga da se osuši i spremimo u frižder, navodno dobijamo povrće organskog kvaliteta (?!).

U boljim prodavnicama zdrave hrane postoje i razni rastvori ekoloških detrdženata koje takođe možete koristiti prilikom pranja povrća.

Naravno, idelano je ako možete pronaći biološki ispravno, organski gajeno voće i povrće!

 

Kompot od šljiva

Na lepom Jubistacha blogu koji često posećujem, podsetila sam se da imam i ja šljive u zamrzivaču, višak od pravljenja džema - odlična ideja za kompot od šljiva.
Po nekim navodima stručnjaka iz oblasti nutricionizma, uveče je ispravnije jesti kompot nego sveže voće, zbog kratkoće varenja, tj. lakše probavljivosti.
Kompot je preporučljiv obrok onima koji imaju osetljiv crevni trakt, starijim osobama, ali je svakako i odlična i zdrava zimska poslastica, pogotovo ako kompot obogatite začinima.

Šljive od kojih sam jesenas pravila džem, a kojih je bilo daleko više nego što sam bila u stanju skuvati, zamrznula sam; sada ih nisam prethodno odmrzavala, već sam zamrznute stavila u veću šerpu (čelična sa duplim dnom) na minimalnu vatru, bez vode da se polako odmrznu. Još zamrznute sam ih posula nerafinisanim šećerom šećerne trske, dodala narendanog đumbira, malu šipku cimeta, prah karanfilića i mrvicu crvenog grčkog šafrana (na samom kraju). I prstohvat morske soli. Po navici uvek kada kuvam voće, dodam i malo soli. Mislim da je voće čvršće i da ne izgubi boju od toga. Možda i nije tako, ali, to je navika! U svakom slučaju, ne šteti!
Šljive u otapanju puste vodicu tako da je nije potrebno dodavati osim ako ne želite blaži okus, a kada kompot provri, sklonite sa vatre.
Kompot možete čuvati u frižideru nekoliko dana.