1. stu 2010.

Starinski kukuruzni hleb

Dragi moji, drage moje!
Nisam ni slutila da će mi blogovanje pričiniti toliko zadovoljstvo! Hvala vam svima na tome!
Posebnu radost mi predstavljaju pozitivni komentari i reakcije mojih čitaoca, kao i brojač poseta po danima i zemljama (na kraju desne kolone mojeg bloga) koji beleži u početnom mesecu preko 1.000 poseta, a statistika ukupnog poseta blogu - preko 5.000 poseta! Skoro da se može porediti sa zadovoljstvom dobro nahranjenih prijatelja za mojim stolom!


Već ste videli da sam sada opsednuta prirodnim kvascem! Dakle, nastavljam dalje sa raznim varijantama na istu temu.
Kada sam počela sa pečenjem hleba sa prirodnim kvascem, odlučila sam pokušati i sa kukuruzom, ne bi li dobila ukus koji pamtim...
Sama pomisao na ukus ovog hleba vraća me u detinjstvo. Nedeljom, na zagrebačkoj tržnici kupovali smo "kuruzni kruh" od seljanki (kumica) koje su uz sir i vrhnje donosile i pravi domaći kukuruzni hleb; četvrtasto sečeni komadi od po 250 gr do pola kilograma, skupo su se prodavali. Pomalo sladak, jeo se kao kolač.


U Srbiji se tradicionalno, pogotovo zimi, priprema beskvasna proja, omiljeno "brzo jelo" i u našem domaćinstvu, a recept koji Vam nudim je nešto između hleba i kolača, sa prirodnim kvascem.

Potrebna Vam je šolja od 2 dcl integralnog pšeničnog brašna, kafena kašika nerafinisanog smeđeg šečera i šolja tople vode da biste pripremili prirodni kvas. Ostavite na toploj, sobnoj temperaturi, pokriveno krpom. Pri razvoju prirodnog kvasca, važna je temperatura, pa sam ovog puta eksperimentisala i stavila brašno i vodu u litarsku teglu i odložila je na keramičku pločicu na radijator;
Početak pripreme prirodnog kvasca; na dnu brašno, izdvojen sloj bistre vode
Posle 17 sati stajanja na toplom mestu - brašno na dnu, zamućen sloj vode, penica na vrhu;
spremno za dalju pripremu hleba

Kada se (kao na fotografiji gore), napravi penica na vrhu, prirodni kvas (celokupan sadržaj tegle) presipajte u keramičku zdelu za mešanje, dodajte kvasu pet šolja integralnog kukuruznog brašna, 5 kafenih kašika nerafinisanog smeđeg šečera, 1 kafenu kašiku morske soli, 5 supenih kašika nerafinisanog suncokretovog ulja, jednu i po šolju tople vode i kuhačom zamesite meko testo i odložite na toplo mesto da ponovo narasta. Ovog puta sam uključila pećnicu na nešto manje od 30-ak stepeni i stavila posudu sa testom u pećnicu.

Dvanaest sati kasnije (sledećeg dana u isto vreme), kada je testo naraslo (ako Vam testo brže naraste, ne morate da čekate 12 sati; vreme čekanja narastanja zavisi od sobne temperature), dodala sam još pola šolje integralnog pšeničnog brašna i ponovo kuhacom (drvenom kašikom) premesila rastresito i meko testo, blago kiselkastog mirisa prirodne fermentacije kvasa. Stavila sam ga u prethodno uljem podmazan i pobrašnjen kalup za tortu i vratila u pećnicu, gde sam podesila "sobnu" temperaturu.
Posle 8 sati, na kratko sam ga izvadila da bi zagrejala pećnicu (stavila ga u vrelu pećnicu) i na 180 stepeni pekla 40 minuta. Ostavila sam ga još 10-ak minuta u pećnici, a onda izvadila iz kalupa i stavila na rešetku da se hladi.

Mogla sam ga staviti peći i u manju posudu, ali nisam još navikla da se testo ne podigne kao sa kupovnim kvascem. Upravo zato, pravi, prirodni hleb ima težinu! Ovaj put mi je ispao malo tanji, hrskave korice, ali jednolično pečen hleb koji se lepo seče i veoma je mirisan i ukusan.
Baš kao onaj koji pamtim sa zagrebačkog Dolca!

Neka vas ne buni količina šečera u receptu. Otkrila sam da prirodni kvas u kombinaciji sa kukuruznim brašnom daje izrazito kiseo ukus hlebu. Zato je potrebno slad kukuruza istaći dodatnim šečerom ili medom. Krajnji rezultat je prilično neutralan i stvar je ukusa, ali ovakav hleb se može jesti kako sa slatkim (npr. pekmez), tako i sa slanim kombinacijama (uz jelo, uobičajeno, kao i svaki hleb).

Protected by Copyscape Web Plagiarism Tool

Broj komentara: 6:

  1. ovo ću isto isprobati prvom prilikom, mene interesiraju ovakve stvari, no nekako u zadnje vrijeme nemam vremena za eksperimente, čekam malo slobodnog vremena pa ću isprobavati

    OdgovoriIzbriši
  2. Odlicni su ti beskvasni hlebovi, ali, kao sto Nina kaze, ni ja ih nisam do sada pripremala. Ovako nesto sam poslednji put jela pre mnogo godina kod moje bake, vratila si me u lepe dane detinjstva :)

    OdgovoriIzbriši
  3. Nina, probajte varijantu sa prirodnim kvasom, a cu tortu od graha. Vec sam dala recept dalje!
    Mihaela, cestitam na uspehu u igri "Ajme, koliko nas je"!

    OdgovoriIzbriši
  4. Domaći kukuruzni kruh, pečen u krušnoj peći, s debelom, raspucanom korom, vlažan i težak, jedem i kao kruh i kao kolač. Kukuruzno brašno je slatkasto samo po sebi, pa je i kruh neutralan. Na žalost, danas više nema onih koji su to pekli u krušnoj peći (baka i mama mamine prijateljice).

    OdgovoriIzbriši
  5. Κάθαρσις, naravno, dozivljaj bi bio potpuniji da je jos tu i krusna pec! A sto se tice kukuruza, kada se radi sa prirodnim kvasom, hleb bude kiseo (kao sto je i pice boza od kukuruznog brasna koje fermentise sa vodom, je kiselo pa se dodaje secer)... e, tako je i sa prirodnim kukuruznim hlebom. Prvi put kada sam napravila taj hleb, bio je kiseo i mojem muzu se svideo, a meni ne. Sledeci recept je ovaj koji sam stavila u post, sa secerom i meni je bio znatno ukusniji od prethodnog. No, i to je stvar ukusa!

    OdgovoriIzbriši
  6. obožavam kukuruzni kruh a ovaj na Dolcu i danas znam povremeno kupiti. I baš kako kažeš više je kao kolač nego kao kruh, uz njega mi gotovo ništa niti ne treba, tek ponekad komad svježeg sira i doživljaj je potpun.
    Bilježim ovaj recept i svakako ću ga isprobati.

    OdgovoriIzbriši

Hvala Vam na poseti i komentaru koji ce biti objavljen nakon moderiranja! Sandra

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...