Skoro svakodnevno cedim sveže sokove od sezonskog voća ili povrća, a omiljena kombinacija nam je kisela green jabuka, šargarepa i đumbirov koren.
Sa dobrim sokovnikom, za veliku čašu soka Vam je dovoljno 1-2 manje jabuke, 2 šargarepe i komadić đumbira. Naravno, sve dobro operite, a jabuke ne morate ljuštiti, već samo odstraniti peteljku.
Naravno, ovakav prirodan sok se pije odmah po ceđenju, svež, i ne zaslađuje se. Pijte ga u malim gutljajima i uživajte u ukusu lišenom veštačkih dodataka. Sok pijte pre obroka ili 3 sata posle obroka, zbog ispravnijeg varenja, jer je moguće da usled fermentacije dođe do nadimanja ili grčeva u stomaku. Ako niste navikli na sokove, počnite (iz istih razloga već navedenih u prethodnoj rečenici) sa manjim dnevnim količinama.
Opravdanost pijenja sokova je i u tome, jer se prilikom ceđenja sokova u sokovniku (ne u seckalici) koji odvaja čvrst deo od soka, najveći deo štetnih materija (pesticida, herbicida i ostalih hemikalija koje se koristi pri uzgoju, transportu i čuvanju povrća i voća) ostaje u čvrstom delu koji obavezno bacite i nemojte ga koristiti u eventualnoj pripremi hrane, kako se preporučuje u raznim TV prezentacijama sokovnika!
Savremena naučna istraživanja pokazuju da godišnje unesemo u svoj organizam 3-5 kg aditiva koji se koriste pri modernoj proizvodnji hrane! Preporučljivo je da povrće i voće koje koristite u ishrani, prethodno potopite u rastvoru vode i sirćeta, što će pomoći da skinete hemikalije sa hrane.
Ja na sudoperi imam plastičnu flašicu sa rasprskivačem u kojoj držim rastvor od 2 dcl alkoholnog sirćeta, kesice sode bikarbone i 3 dcl vode. Savet je iz Oprine emislije, gde je gostovala nutricionista kojoj nisam zapamtila ime, koja je čak izjavila da ako povrće koje kupimo, isprskamo takvim rastvorom i ostavimo ga da se osuši i spremimo u frižder, navodno dobijamo povrće organskog kvaliteta (?!).
U boljim prodavnicama zdrave hrane postoje i razni rastvori ekoloških detrdženata koje takođe možete koristiti prilikom pranja povrća.
Naravno, idelano je ako možete pronaći biološki ispravno, organski gajeno voće i povrće!
Sandra, hvala ti na korisnim preporukama u vezi korišćenja voća i povrća. Inače, i ja volim sama da pravim razne domaće sokove, bez ikakvih konzervanasa i sa što manje šećera i naravno bez kuvanja. Pozdrav!
OdgovoriIzbrišiSokovnik imam već nekoliko godina, ali obzirom da nisam imala mjesta za njega stajao je u špajzu a time i rijetko korišten jer sam ga morala prenositi svaki put, pa spremati...
OdgovoriIzbrišiod nedugo imam mjesto pa time i više koristim, nisam još isprobala mnoge sokove iako imam cijelu knjigu, no namjeravam
inače imam kod kuće mali vrt na kojem svake godine posijem neko povrće, a od prije dvije godine smo počeli u vinogradu saditi voćke, na taj način pokušavam da sama uzgojim barem neki dijelić voća i povrća koje nije ni na koji naćin prskano niti tretirano, istina neki put ne uspije sve, ali ono što uspije se isplati jer je barem koliko toliko zdravije od kupljenog
Pranje voca i povrca rastvorom sode bikarbone i/ili sirceta, na zalost je po meni urbani mit. Svi otrovi koji se u biljkama nalaze, tu su najcesce od samog pocetka njenog rasta pa sve do sazrevanja. Ako uzmemo u obzir su ti otrovi nerastvorni u vodi, "vodeni deo" rastvora ne radi nista, a vrlo mali procenat molekula iz kiseline (koja bi jos mogla sta i da rastvori sa spoljnjeg dela ploda)rastvori mozda nesto ako otrova ima od spolja. Dubinsko ciscenje je ovde malo moguce. Ako uzmemo u obzir da zatrovani plod pipamo rukama, a da to od spolja (ako ga ima - sazrevanje ubranih nezrelih plodova) moze i mozda preko koze da se apsorbuje, onda nam je tuzna sudbina :( A tek ono sto udahnemo pa i usput ... otud ona stravicna statistika.
OdgovoriIzbrišiKao sto si i sama rekla, treba baciti cvrsti deo, popiti sok - vodeni rastvor - otrovi tesko rastvorni ili nerastvorni u vodi.
Resenje jeste organska hrana, gajena zasticena. Na nezagadjenom tlu i na usamljenom mestu, jer dzaba tebi sto ne prskas ako "komsija do" fajta svoje vockice i povrckice, pa se sve to rasprsi i dodje do tvoje "organske hrane".
Ovo su neka moja moja razmisljanja na temu.
Da, slazem se... no, sve je bolje od gotovih, kupovnih sokova. A zivimo u takvom svetu kakav jeste i tu nema puno pomoci. No, ipak, izmedju dva zla, mozemo birati manje zlo, zar ne.
OdgovoriIzbrišiSto se tice "urbanog mita", opet, racunam, ne moze da steti...
Slazem se za sokove, izvini, ja sok ne pomenuh :)) Kada god posegnete za tetrapakom,ili jos gore plasticnom ambalazom, strecnite se i prosetajte do piljare ili pijace za sveze voce.
OdgovoriIzbrišiSokove skoro da ne pijem. Cedim narandze, limun i grejp, najcesce pijem samo vodu. A kada negde zelim da popijem sok, onda uzmem koka kolu lol
Inace pranje u onom rastvoru je za mene urbani mit (nisam nigde cula-videla da demantuju), malo mi ima logike, ali kao sto rece, ne moze da skodi.
A sokic ti je odlican! Ovo bih mozda i probala zbog djumbira.
obožavam prirodne sokove, no na žalost nemam sokovnik, tako da najčešće cijedim naranču.
OdgovoriIzbrišišto se tiče čišćenja voća, znam jednu koja deterđentom (nekim navodno bio, ali ipak: deterđentom za suđe) pere koru voća i povrća.
Sve mi se cini da je detrdzent za sudje manje stetan nego sve ovo cime prskaju biljke :)
OdgovoriIzbrišiA takav savjet sam cak pronasla u nekim knjigama priznatih autora. Vjerujem da je to malo "izgubljeno u prijevodu" i vjerovatno se misli na neke bio detrdzente.
U svakom slucaju, sigurno da sokovi ipak sadrze puno toga vise dobroga, nego ovog loseg koje ipak pranjem donekle otklonimo. Bas sam jucer objasnjavala prijateljici da mora prati narandze, jer kada ih sijece nozem, dio vanjskih pesticida unosi preko noza... isto se desava sa mandarinama. Ljudi obicno nemaju ih naviku prati, jer smatraju, pa gule ih. A one su jako "prljave" i preko ruku unesemo ko zna sta u sebe. Prije par godina bio je slucaj jake bakterijske infekcije u ovdasnjoj bolnici, vjerovala ili ne, covjek se zarazio preko lubenice, jer je bila prevozena do prodajnog mjesta u prikolici u kojoj je prije toga vozeno stajsko gnojivo. I eto zaraze!
04/03/2013
OdgovoriIzbrišihttp://www.sensaklub.hr/clanci/zeleni-savjeti/sprej-za-skidanje-pesticida-s-voca-i-povrca
"Sprej za skidanje pesticida s voća i povrća
U emisiji Opre Winfrey uvijek se može naći inspiracija. Ovaj put oduševio nas je sprej za odstranjivanje pesticida s voća i povrća koji možemo napraviti sami
Pomiješajte u staklenci s raspršivačem čašu vode, čašu bijelog alkoholnog octa i žličicu sode bikarbone. Poprskajte voće i povrće (i ono koje ćete oguliti), ostavite da djeluje 5-10 minuta, a zatim operite pod mlazom vode.
Hvala na informacijama. Zahvaljujuci vasem blogu, odavno primenjujem...
OdgovoriIzbrišiUpravo to sam napisala, samo DVE godine pre Sense ;) :) just for the record :)
OdgovoriIzbriši